Nije tačno da od viška glava ne boli, a tek kada je manjak

Bujanovac, 28.april 2017. (BuPress) – Zahvaljujući vrlo dobroj saradnji i kolegijalnosti prevazilazimo sve probleme u radu, imamo  pozitivno ostvarenje preko sto odsto. Na delu je izuzetna posvećenost poslu, veoma sam zadovoljna i ponosna na svoje kolege. Ne osećam se kao neko ko bi da naređuje. Osećam se samo kao prva među jednakima. Ne, nije ovo demagoška rečenica, to je istina. Radim svoj posao, volim ga najviše na svetu, svakodnevno sam sa pacijentima. I ne mislim da se odvajam od njih. Sve dok mogu. A funkcija? To je samo jedna epizoda u mom životu. Koja donosi „višak“ glavobolje, kaže dr Lela Jovanović, specijalista pedijatrije, trenutno, kako kaže – direktor Doma zdravlja u Bujanovcu, odgovarajući na pitanje „BuPress-a“ –  koji su to problemi sa kojima se trenutno suočava.

Najveći problem je…?

– Kadrovske prirode. Manjak lekara. Za one koji su otišli, i za one koji će uskoro otići nemamo zamene. A i mi smo ljudi kao i svi ostali – razbolevamo se, idemo na bolovanje. I tada priskaču kolege. Zato sam i rekla da ovde vlada izuzetna saradnja.

Koliko to lekara imate, a koliko vam realno nedostaje?

– Imamo 53 lekara, od toga 31 specijalistu. Prema broju stanovnika nedostaje nam tri lekara, realno prema poslu i ostvarenju još toliko. Inače, ukupno imamo 231 ugovorenog radnika, što će reći – medicinskog i nemedicinskog osoblja. Da pojasnim: Pored 53 lekara, tu je još 14 stomatologa, dva zdravstvena saradnika i 117 zdravstvenih radnika sa višom i srednjom školom. To je što se tiče „belih mantila“.

Sud je vratio sedmoro radnika na posao. Šta sa njima?

– Pitam se i ja – šta sa njima? Primljeni su na posao u periodu pre mog izbora za direktora. Radi se o nemedicinskom kadru. Po sistematizaciji radnih mesta – nema ih. A tu su! Naravno, poštujem sudsku odluku, ali… Glavobolja! Imamo evidentan manjak medicinskog, a sada smo nečijim prividom, slučajno ili ne svejedno, „nagrađeni“ viškom. Tamo gde nije potreban! Da budem duhovita, iako mi nije do toga – ko kaže da od viška glava ne boli? A tek kada je manjak?

Ko će ih plaćati?

Lokalna samouprava. Primaće pare iz opštinskog budžeta. Kao i 14 angažovanih „belih mantila“ preko SO. Moramo da im budemo zahvalni na pokazanom razumevanju zbog toga. Poslednje je – raspisali smo konkurs za dva izuzetno potrebna lekara opšte prakse, dobili smo saglasnost. I naravno, čekamo kolege da dođu na posao.

Ministarstvo zdravlja nije vam odobrilo nova zapošljavanja. Nema vas među 21 zdravstvenom ustanovom

– Nažalost. Ipak, verujemo da ćemo vrlo brzo biti na nekoj novoj „listi“. Moram da istaknem – imamo izuzetnu saradnju sa resornim Ministarstvom. Verujem da zabrana prijema neće još dugo trajati. Bar ne za one ustanove koji svojim radom potvrđuju da im je novo radno mesto, novi radnik, jednostavno neophodnost. Mislim da smo mi takva ustanova. Očekujemo pomoć.

Zadovoljni ste zalaganjem kolega, to je jasno. Ipak, da li se primećuje njihova, odnosno kompletna razočaranost nedavnim ukidanjem stimulativnog dela novčanih primanja?

– Bila bih neiskrena kada bih rekla da nema. Naravno da ima. Mnogi lekari su ovde došli privučeni baš tom uvećanom platom, da se ne lažemo! Ali, ta razočaranost se ni najmanje ne pokazuje i iskazuje pred pacijentom. Ponavljam, ovde se radi vrlo savesno, kolegijalnost je na najvišem mogućem nivou, pomažemo se, sve je podređeno pacijentu, pružanju pomoći, lečenju. Efekat tog ukidanja, nedavno sam to rekla, tek će se pokazati. Ipak je to bila nadoknada psihološke prirode. Pokazujemo da i bez nje radimo kao pravi profesionalci, što i jesmo.

Koliko ima istine u priči da pojedinci „debelo“ naplaćuju „izmišljene“ putne troškove!?

– Ono što mogu da kažem jeste: ima istine, tačno je, ali i ništa više od toga. Da ne bih ja bila odgovorna. Prijavila sam nadležnim organima, na njima je da provere sve ostalo. Znaju oni svoj posao. Ne bih o imenima, shvatite…

Foto: privatna arhiva i BuPress