NEVEROVATNA PRIČA SA KOZJAKA
Dočekala je svoje spasioce. Više nije sama. Sada se zna da postoji, da je tu! Do čelične bake Stanike probili su se: Saša Arsić, strukovni tehničar urgentne medicine, glavni tehničar u bujanovačkoj Hitnoj pomoći, lovočuvari bujanovačkog Lovačkog udruženja „Golub“ Nikola Veljković i Svetislav Stanković. Pre njih, sinoć, do bake su otišli, probijajući rukama i nogamasnežne nanose Novica i Goran Nastasijević iz Jablanice, koji su potvrdili da je baka tu, da je niko do sada nije posetio.
A baka Stanika je živela tu, u svojoj kućici, u ovim hladnim danima, a da niko ko je poznaje nije to pretpostavljao. Mislili su ljudi iz njenog šireg okruženja da je, kao što je to bilo ranijih godina, sa početkom hladnih dana otišla kod svojih i da će se vratiti na proleće. A zar veća potvrda za tako nešto nije odžak iz koga nije izlazio dim!? Međutim, baka Stanija je ostala. Saznajemo da joj sin živi u Makedoniji, da je ozbiljno bolestan i nepokretan, da joj je ćerka negde izvan Srbije, što će reći – nije imala kod koga da ode! A i da neko dođe kod nje. Zato i njena neizmerna sreća kada je ugledala gore navedene hrabre ljude koji su joj doneli ono najpotrebnije: hranu, vodu, obezbedili ogrev… Naravno, prvo su založili vatru. – Neverovatno je kako je baka Stanika izdržala ove ledene dane u ovim uslovima. Bez grejanja, umotana u više ćebadi. Na šporetu je bio tiganj, u njemu led. Da se otopi, da popije gutljaj vode, tako mi je odgovorila kada sam je pitao šta će tiganj na hladnom šporetu, prenosi nam Arsić, ne sakrivajući dvljenje prema hrabroj starici. Kao neko ko pripada „belim mantilima“ proverio je opšte zdravstveno stanje starice i, kako kaže – onoliko koliko je u domenu mog znanja, konstatovao da je baka Stanika – super baka. Pritisak joj je bio u granicama normale. Normalno je razgovarala sa nama. Predložili smo joj da je evakuišemo iz kućice, da je odvedemo do manastira, ali je ona odbila. Dobro je. Biće joj još bolje. Sada kada se zna da je baka tu, nema više zime za nju, sada će se je svi setiti. I doći. I treba tako!, ističe Arsić, inače opštinski većnik i predsednik MZ Klenike. 
Bujanovčanin Nikola Veljković, lovočuvar, koji je bio deo ekipe koja je posetila baku Staniku kaže da ovako nešto u životu nije video. –Neverovatan, gotovo nestvaran prizor. Usamljena kućica, unutra usamljena baka, hladnoća se uvlači u kosti, a baka raspoložena za razgovor. Oko kuće tragovi divljači na snegu. I za njih smo imali „poklone“. Doneli smo i njima hranu. Malo sena. 
Mokri smo do gole kože, „lada niva“ nas je vozila dokle se mogle, veliki deo kroz sneg i led morali smo pešice. Ali, ne žalimo se. Lepo je pomoći čoveku. Mislim da smo učinili veliku stvar. Hvala i predsedniku LU „Golub“ Nenadu Kostiću koji nas je podržao u kompletnoj realizaciji ovog poduhvata u koji nas je kompletno „uvukao“ Saša Arsić, kome skidam kapu. Svaka njemu čast! Ima srce veliko kao Kozjak, Ističe Veljković…