Veštačka inteligencija (AI) je tehnologija koja je postala integralni deo savremenog društva
primenjujući se u različitim industrijama, od zdravstva, finansija, pa sve do obrazovanja i
zabave. Iako AI donosi mnoge koristi, uključujući optimizaciju procesa, poboljšanje efikasnosti i
donošenje informisanih odluka, ona takođe postavlja značajne izazove kada je u pitanju zaštita
podataka i privatnost korisnika. Kako se AI sve više integriše u svakodnevne aktivnosti i
poslovne procese, postavlja se pitanje kako upravljati podacima na način koji će omogućiti
razvoj AI tehnologija, a istovremeno očuvati sigurnost i privatnost korisnika.
Šta je Veštačka inteligencija i kako funkcioniše?
Veštačka inteligencija se odnosi na sisteme i mašine koje koriste algoritme i podatke kako bi
obavljali zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju, poput prepoznavanja obrazaca, donošenja
odluka i učenja iz iskustava. AI koristi različite tehnike, kao što su mašinsko učenje (ML),
duboko učenje (DL) i obrada prirodnog jezika (NLP), kako bi se obradili ogromni setovi
podataka i obezbedili relevantni uvidi ili predviđanja.
Za AI da bi bila efikasna, neophodno je imati pristup velikim količinama podataka. Ovi podaci
mogu biti lični, osetljivi i često uključuju informacije kao što su zdravstveni podaci, finansijske
informacije, informacije o ponašanju korisnika, pa čak i biometrijski podaci.
Veza između Veštačke inteligencije i zaštite podataka
Kako bi AI mogao da funkcioniše, mora da prikuplja, analizira i interpretira podatke, često iz
različitih izvora i u velikim količinama. Ovaj proces obrade podataka može predstavljati izazov u
smislu zaštite privatnosti i sigurnosti korisničkih informacija. Postoji nekoliko ključnih pitanja
kada je u pitanju zaštita podataka u kontekstu AI:
- Prikupljanje i skladištenje podataka – Kako AI sistemi prikupljaju i skladište podatke, često se
postavlja pitanje koji podaci se koriste i kako se ti podaci čuvaju. Ako podaci nisu pravilno
zaštićeni, može doći do neovlašćenog pristupa i zloupotrebe informacija. - Privatnost korisnika – AI sistemi često rade sa osetljivim ličnim podacima. U mnogim
slučajevima, korisnici nisu u potpunosti svesni koje informacije se prikupljaju i kako se koriste.
U skladu s tim, postoji rizik od narušavanja privatnosti korisnika, pogotovo kada se podaci
koriste za komercijalne svrhe ili kada AI sistemi neprimerno koriste lične podatke.
- Transparentnost u odlučivanju – AI sistemi donose odluke na osnovu podataka, ali način na
koji se donose ove odluke često nije transparentan. Zbog toga, korisnici i organizacije mogu biti
nesvesni kako se njihove informacije koriste i kako AI dolazi do određenih zaključaka, što može
dovesti do problema sa poverenjem i legalno-pravnim pitanjima.
Izazovi u zaštiti podataka u kontekstu veštačke inteligencije
- Sigurnost podataka – Jedan od najvećih izazova u zaštiti podataka u AI sistemima je kako se
podaci štite tokom njihove obrade i skladištenja. Ako se podaci ne šifruju adekvatno, postoji
mogućnost da napadači mogu pristupiti, ukrasti ili izmeniti podatke, što može imati ozbiljne
posledice po korisnike i organizacije. - Zloupotreba podataka – Zloupotreba podataka predstavlja ozbiljan rizik u svetu veštačke
inteligencije. Na primer, AI može koristiti podatke za targetiranje korisnika sa reklamama ili
manipulaciju njihovim ponašanjem, što može biti etički problem. Takođe, u nekim slučajevima,
AI može koristiti podatke za profilisanje korisnika na osnovu njihovih ličnih karakteristika, što
može dovesti do diskriminacije. - Pravila i regulative – Sa rastućom primenom AI, pravni okvir za zaštitu podataka mora biti
razvijen kako bi se obezbedila sigurnost i privatnost korisnika. Propisi kao što su Opšta uredba o
zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji postavljaju pravne standarde za zaštitu podataka, ali
postoji potreba za dodatnim zakonodavstvom koje će se baviti specifičnostima AI tehnologija. - Ovisnost o podacima – Veštačka inteligencija zavisi od podataka za svoju funkcionalnost.
Međutim, podaci koji se koriste za obuku AI sistema mogu biti netačni, pristrasni ili
nekompletni, što može dovesti do loših odluka i pogrešnih predviđanja. Takođe, prikupljanje
previše podataka može ugroziti privatnost korisnika.
Mogućnosti i rešenja za zaštitu podataka u AI sistemima
Iako su izazovi u vezi sa zaštitom podataka u AI neizbežni, postoje brojna rešenja koja mogu
pomoći u očuvanju privatnosti i sigurnosti:
- Šifrovanje podataka – Jedna od osnovnih tehnika zaštite podataka je šifrovanje, koje osigurava
da podaci, iako prikupljeni i procesirani, ostaju zaštićeni od neovlašćenog pristupa. - Anonimizacija i pseudonimizacija podataka – Ove tehnike omogućavaju da se lični podaci
uklone ili maskiraju, čineći ih teško prepoznatljivim, dok se istovremeno omogućava analitički
rad sa podacima. - Ograničavanje pristupa podacima – Ograničavanje pristupa podacima samo na relevantne i
ovlašćene osobe ili sisteme može pomoći u smanjenju rizika od curenja podataka. - Obuka i edukacija korisnika – Edukacija korisnika o pravima na privatnost, bezbednosti
podataka i načinima kako se mogu zaštititi od zloupotrebe podataka je ključna za smanjenje
rizika. - Regulatorni okviri i etički standardi – Implementacija jasnih regulatornih okvira i etičkih
smernica može pomoći organizacijama da koriste AI na odgovoran način i poštuju prava
korisnika. Propisi poput GDPR-a već postavljaju visoke standarde zaštite podataka, ali potrebna
su dodatna pravna i etička pravila koja će adresirati specifične izazove u vezi sa veštačkom
inteligencijom.
Veštačka inteligencija nudi ogromne prednosti u različitim sektorima, ali istovremeno nosi i
značajne izazove kada je u pitanju zaštita podataka. Da bi se iskoristile prednosti AI, potrebno je
razviti i primeniti strategije za zaštitu privatnosti i sigurnosti podataka, kao i uskladiti upotrebu
AI sa odgovarajućim pravnim, etičkim i tehničkim normama. S obzirom na brzinu razvoja AI
tehnologija, ključno je da se stalno unapređuju mere zaštite podataka kako bi se stvorila sigurna i
poverljiva digitalna okruženja za korisnike širom sveta.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom
okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku
Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.
