Sa sve većim brojem korisnika interneta, sigurnost na mreži postaje ključni izazov. Digitalno nasilje, krađa identiteta, uznemiravanje putem društvenih mreža i pretnje putem elektronskih medija svakodnevno pogađaju mnoge ljude, a posebno decu i mlade. Kada se suočimo sa problemima u vezi sa bezbednošću na internetu, važno je znati kome se obratiti za pomoć i kako zaštititi sebe i svoje podatke. U ovom tekstu razmatramo ko su relevantni organi i institucije kojima možete pristupiti ako vam je ugrožena bezbednost na internetu, kao i korake koje možete preduzeti kako biste se zaštitili.
1. Policija
Ako ste postali žrtva ozbiljnog oblika digitalnog nasilja, kao što su prijetnje, ucene, ili ako je vaš identitet ukraden, prvi korak bi trebalo da bude prijavljivanje incidenta policiji. U Srbiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je odgovorno za sprovođenje zakona u vezi sa cyber kriminalom i internet bezbednošću.
Za prijavu cyber kriminala možete posetiti najbližu policijsku stanicu ili koristiti saopštenje putem internet portala MUP-a, koji omogućava podnošenje prijava online. U svakom slučaju, kada se suočite sa ozbiljnim oblicima zlostavljanja ili napada na internetu, prijavljivanje vlastima je obavezno. Policija može započeti istragu, pratiti počinioce, i ako je potrebno, uputiti slučaj tužilaštvu.
Kako se prijaviti?
- Prvo, sačuvajte sve dokaze (ekranske slike, e-mailove, poruke).
- Posetite zvanični sajt MUP-a i prijavite zločin.
- Možete se obratiti i pozivom na 192 (policijska pomoć) ili putem e-maila i online forme na sajtovima MUP-a koji omogućavaju prijavu digitalnih zločina.
2. Telekomunikacioni provajderi i internet platforme
Mnogi problemi sa bezbednošću na internetu, kao što su uznemiravanje putem društvenih mreža, krađa podataka ili napadi putem e-maila, mogu se rešavati direktno putem platformi ili telekomunikacionih provajdera koji omogućavaju pristup internetu.
Društvene mreže i platforme kao što su Facebook, Instagram, Twitter, TikTok i YouTube, imaju posebne timove za podršku korisnicima u vezi sa sigurnošću i privatnošću. Oni nude opcije za prijavljivanje uznemiravanja, lažnih profila, prevara i bilo kakvih vrsta zlostavljanja. Na većini platformi postoje postavke za blokiranje, prijavu ili davanje povratnih informacija o neprimerenom ponašanju drugih korisnika.
Kako postupiti:
- Koristite opciju za prijavu neprimerenih aktivnosti.
- Prijavite pretnje, lažne profile, i bilo koji oblik digitalnog nasilja.
- U nekim slučajevima, možete zatražiti i uklanjanje sadržaja ili čak privremenu ili trajnu zabranu korisničkog naloga koji vas zlostavlja.
Telekomunikacioni provajderi, kao što su Telenor, mts i Vip, imaju obavezu da štite korisničke podatke, kao i da reše bilo koji problem u vezi sa sigurnošću na internetu. Ako ste žrtva krađe identiteta ili prevara putem telefona ili interneta, možete se obratiti svom provajderu kako biste saznali kako da zaštitite svoj broj ili nalog.
3. Komitet za zaštitu podataka i Agencija za zaštitu privatnosti
U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, postoje nezavisne institucije koje se bave zaštitom ličnih podataka. Jedan od najvažnijih mehanizama zaštite ličnih podataka je Agencija za zaštitu podataka o ličnosti, koja ima zadatak da osigura da podaci korisnika interneta budu zaštićeni od zloupotrebe.
Kako se obratiti Agenciji:
- Agencija za zaštitu podataka o ličnosti može biti kontaktirana putem zvaničnog sajta ili telefonskim putem. Ako je došlo do neovlašćenog korišćenja vaših podataka, ova institucija može sprovesti istragu i, u nekim slučajevima, naložiti kazne za prekršioca.
- Ako su vaši podaci zloupotrebljeni (na primer, ako je neko ukrao vaš identitet), agencija može pomoći u obnavljanju vaših podataka i traženju pravde.
4. Sudovi i advokati
Ako ste postali žrtva ozbiljnog oblika digitalnog nasilja, kao što su pretnje, ucene, sramoćenje ili čak zlostavljanje putem interneta, možete se obratiti advokatu i pokrenuti sudski postupak.
Pravni postupak:
- Preporučuje se angažovanje advokata koji je specijalizovan za digitalno pravo ili pravo intelektualne svojine. Takav advokat može vas savjetovati o pravnim koracima koje možete preduzeti, pomoći u pripremi tužbe, i zastupati vas pred sudom.
- Takođe, u Srbiji je moguće podneti tužbu za duševnu bol ako je neko ozbiljno ugrozio vaš mentalni i emocionalni integritet putem interneta.
5. Sigurnosne aplikacije i alati za zaštitu
Osim što se možete obratiti institucijama, postoji niz sigurnosnih aplikacija i alata koji vam mogu pomoći u zaštiti privatnosti i sprečavanju budućih napada.
Preporučeni alati i aplikacije:
- Antivirusni programi kao što su Norton, McAfee i Kaspersky, koji vam mogu pomoći da sprečite viruse i malware.
- Alati za privatnost, kao što su VPN (Virtual Private Network), koji vam pomažu da sakrijete svoju IP adresu i šifrujete vašu online aktivnost.
- Alati za zaštitu lozinki, kao što je LastPass, koji omogućava sigurno upravljanje lozinkama.
6. Edukacija i prevencija
Preporučuje se da se uvek fokusirate na prevenciju. Edukacija o sigurnosti na internetu, kao i korišćenje zaštitnih alata, prvi su koraci u prevenciji digitalnog nasilja.
Nastavite da se edukujete o sigurnosti na internetu, zaštiti ličnih podataka, pravilima privatnosti, i postavkama privatnosti na platformama. Takođe, razgovarajte sa svojim prijateljima, porodicom i kolegama o opasnostima na internetu kako biste zajednički gradili sigurniju online zajednicu.
Zaključak
U slučaju ugrožene bezbednosti na internetu, postoji niz mogućnosti za pomoć i zaštitu. Policija, internet platforme, telekomunikacioni provajderi, agencije za zaštitu podataka, sudovi i advokati, kao i sigurnosne aplikacije, predstavljaju ključne resurse u rešavanju problema i zaštiti korisnika. Zajedno, ovi organi i alati mogu vam pomoći da se zaštitite od online pretnji i da obnovite svoju privatnost i sigurnost na internetu.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.