„Nikada nisam mislila da bi nešto loše moglo da mi se desi na internetu. Mislila sam da je to mesto gde mogu da budem opuštena, da komuniciram sa prijateljima, da se zabavljam i učim nove stvari. Uvek sam imala osećaj da sam sigurna, sve dok nisam postala žrtva digitalnog nasilja.
Zovem se M.S., imam 16 godina i živim u Vranjskoj Banji. Sve je počelo sasvim nevino. Jednog dana, na Instagramu mi je stigla poruka od dečka kog nisam poznavala. Bio je ljubazan, govorio mi je da sam lepa, da se divi mom stilu i da bi voleo da se upoznamo. Na početku sam pomislila: „Pa, to je samo kompliment, ništa loše.“ Bilo je to poput svakodnevnih poruka koje devojke dobijaju na društvenim mrežama, ali kako je vreme prolazilo, ta komunikacija je postajala sve intenzivnija.
Počeo je da mi piše gotovo svaki dan. Pitao me o mojoj školi, o mojim prijateljima, o tome šta volim da radim. Bilo je normalno, ništa nije delovalo kao nešto sumnjivo, ali je postajalo sve ličnije. Na početku nisam ni primetila da sam zapravo počela da otkrivam više nego što bih smela. Kada me pitao za lozinke na mrežama, pomislila sam da je to nešto potpuno bezopasno. „Pa, sigurno ne može ništa da se desi“, razmišljala sam. Nisam bila dovoljno svesna svih opasnosti koje internet nosi.
Jednog dana, nešto se promenilo. Moj Instagram profil je bio hakovan. Počela sam da primam poruke od ljudi koje nisam poznavala, i to bile su sramne, uvredljive poruke o mom izgledu i ponašanju. Neko je koristio moj profil da šalje ljude u grupu gde su se ismevali svi moji postovi. Tada sam shvatila da je neko preuzeo kontrolu nad mojim profilima. Osećala sam se bespomoćno. Bilo je strašno videti kako neko koristi moj identitet, šalje poruke u moje ime, menja moju sliku i sve ono što sam gradila na društvenim mrežama.
Kada sam pokušala da promenim lozinke i ponovo se povežem sa profilima, ništa se nije promenilo. Osoba koja je preuzela moj nalog bila je brza i uporna, i nisam znala šta da radim. Počela sam da primetim da su moji prijatelji komentarisali stvari koje nisam postavljala, a čak ni slike koje su se pojavljivale na mom Instagramu nisu bile moje. Bilo je strašno videti nešto tako, jer su moji prijatelji počeli da mi šalju poruke pitajući da li sam zaista postavila te stvari. Bilo mi je veoma teško da im kažem da to nije bio moj postupak
Tada sam postala jako uplašena i nisam znala kome da se obratim, pa sam pokušala da prećutim. Osećala sam se kao da sam kriva, kao da sam sama sebe dovela u ovu situaciju. Međutim, nisam znala šta sve ta osoba može da uradi sa mojim podacima i informacijama. Nastavio je da šalje uvredljive komentare, postavljao slike koje nisam želela da se dele, i ponižavao me pred prijateljima i poznanicima. To je bio pravi psihološki pritisak koji nisam znala kako da izdržim
Nisam mogla da izdržim više. U tom trenutku sam se setila da imam roditelje koji se brinu za mene, iako nisam želela da ih opterećujem. Kada sam im ispričala sve što mi se desilo, bila su izuzetno zabrinuti, ali su odmah reagovali. Kontaktirali su moju školu, pa smo zajedno sa prijavili slučaj policiji. Moji roditelji su se pobrinuli da preduzmu sve mere kako bi sprečili dalju štetu i započeli rešavanje problema. Ipak, i dalje mi je bilo izuzetno teško da se suočim sa činjenicom da je neko oduzeo deo mog identiteta
Polako sam se oporavljala od toga. Takođe, počela sam da shvatam koliko je važno postaviti granice na internetu. Danas imam postavke privatnosti na društvenim mrežama, koristim jake lozinke, i uvek proveravam kome šaljem privatne informacije. Sada mnogo pažljivije komuniciram sa ljudima online, uveravam sebe da nisam previše otvorena i ne pružam informacije koje nisu neophodne. Shvatila sam da je veoma važno da se edukujem o sigurnosti na internetu i da se o tome razgovaram sa prijateljima i roditeljima.
Na kraju, važno je da shvatimo da na internetu nismo sigurni samo zato što ne možemo videti ljude koji stoje iza ekrana. Takođe, moramo biti oprezni sa informacijama koje delimo i kako komuniciramo s nepoznatim osobama. Iako je bilo veoma teško da se nosim sa digitalnim nasiljem koje sam doživela, sada želim da pomognem i drugima da nauče kako da se zaštite.
Svi mi moramo biti svesni da je sigurnost na internetu ozbiljna odgovornost, i da nije dovoljno samo da učimo decu kako da koriste internet, već i kako da se zaštite i prepoznaju opasnosti. Meni je trebalo mnogo vremena da shvatim kako mogu da se zaštitim, ali sada želim da svi mladi ljudi, posebno moji vršnjaci, budu sigurni na internetu, i da znaju da uvek mogu potražiti pomoć ako nešto pođe po zlu.“
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.