U poslednjim decenijama, internet je postao neizbežan deo svakodnevnog života. Koristi se u obrazovne, poslovne, društvene i zabavne svrhe, a njegov globalni doseg omogućava jednostavnu komunikaciju, deljenje sadržaja i pristup ogromnom broju informacija. Međutim, kao i svaka tehnologija, internet ima svoje negativne strane, a digitalno nasilje, koje se najčešće manifestuje kroz cyberbullying, pretnje, uznemiravanje i krađu identiteta, postalo je ozbiljan problem. U tom kontekstu, važno je analizirati kako zakoni širom sveta reguliraju prevenciju digitalnog nasilja i kako pružaju zaštitu korisnicima, naročito deci i mladima, koji su najosetljivija grupa na internetu.
Zakonski okviri u Republici Srbiji
U Srbiji, borba protiv digitalnog nasilja započela je zakonodavnim promenama koje su omogućile strožije kazne za pretnje, uznemiravanje i slične oblike nasilja na internetu.
Krivični zakon Republike Srbije predviđa sankcionisanje različitih oblika nasilja na internetu, uključujući elektronsko uznemiravanje, pretnje i klevetu putem interneta. Na primer, član 144b Krivičnog zakonika omogućava kažnjavanje onih koji koriste internet za prijetnje ili napade na druge osobe. Zakon takođe prepoznaje i cyberbullying kao ozbiljan problem, sa kaznama zatvora za počinioce koji zloupotrebljavaju elektronske komunikacije.
Pored toga, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donesen 2018. godine takođe pruža pravnu zaštitu korisnicima interneta. Ovaj zakon osigurava da lični podaci koji se prikupljaju putem interneta budu zaštićeni i da se ne zloupotrebljavaju. U slučajevima kada dođe do krađe identiteta ili nesavesnog rukovanja ličnim podacima, žrtve mogu tražiti pravdu putem ovog zakona.
Međutim, i dalje postoji značajan izazov u primeni ovih zakona, s obzirom na to da je proces prijavljivanja slučajeva digitalnog nasilja često zbunjujući za žrtve, a mnogi mladi ljudi nisu svesni svojih prava ili ne znaju kako da se zaštite. Takođe, iako postoje zakoni koji regulišu ovu problematiku, ne postoji dovoljno edukacije u društvu, a posebno među mladima, o digitalnoj bezbednosti.
Zakonski okvir Evropske unije: Digitalna zaštita korisnika interneta
Evropska unija je prepoznala ozbiljnost problema digitalnog nasilja i u poslednjih nekoliko godina preduzela je značajne korake u implementaciji zakona koji pružaju zaštitu korisnicima interneta. U sklopu Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja je stupila na snagu 2018. godine, uvedena su stroža pravila za zaštitu ličnih podataka na internetu. GDPR propisuje obavezu informisanja korisnika o načinu prikupljanja podataka, kao i prava korisnika na pristup, ispravku i brisanje tih podataka.
U cilju zaštite mladih korisnika, EU je donela i Direktivu o zaštiti dece na internetu, koja postavlja obavezu za internet provajdere i platforme da preduzmu mere za zaštitu maloljetnih korisnika od sadržaja koji može biti štetan, kao i od online nasilja. Digital Services Act (DSA), koji je usvojen 2020. godine, predstavlja ključnu regulativu za platforme kao što su Facebook, Instagram i TikTok, jer ih obavezuje da preduzmu brze akcije u slučaju prijavljivanja nelegalnog sadržaja i digitalnog nasilja.
Pored ove regulative, EU je usvojila i Direktivu o cyberbullying-u, koja omogućava žrtvama nasilja na internetu da se direktno obrate sudovima u zemljama članicama, kao i da podnesu prijave u slučaju da im je ugrožena privatnost ili sigurnost putem interneta. Ovo omogućava bržu reakciju i pravnu zaštitu, bez potrebe za čekanjem na kompleksne birokratske procese.
Zakonski okvir u Sjedinjenim Američkim Državama
U Sjedinjenim Američkim Državama, zakoni koji se odnose na digitalno nasilje su široko raspoređeni i variraju od države do države. Na federalnom nivou, Megan’s Law, koji je donet 1996. godine, obavezuje seksualne prestupnike da se registruju i obaveste zajednicu o svom prisustvu, uključujući i aktivnosti na internetu. Ovo je važan korak u sprečavanju zlostavljanja dece putem interneta, naročito u slučajevima kada prestupnici koriste internet za kontaktiranje maloljetnih osoba.
Osim toga, Children’s Online Privacy Protection Act (COPPA) iz 1998. godine štiti decu mlađu od 13 godina od prikupljanja njihovih ličnih podataka na internetu bez saglasnosti roditelja. Ovaj zakon se primenjuje na sve online usluge koje prikupljaju podatke o deci, uključujući društvene mreže i igre.
Iako su zakoni u Sjedinjenim Državama vrlo obimni, i dalje postoji problem u njihovoj primeni. U mnogim slučajevima, digitalni prestupi ostaju nedovoljno sankcionisani, a žrtve nisu dovoljno edukovane da koriste zakonske mehanizme zaštite. Takođe, pravni okvir nije uvek usklađen sa najnovijim tehnologijama i internet platformama, zbog čega je potrebna stalna reforma.
Izazovi i potreba za globalnim pristupom
Iako postoje brojni zakonski okviri koji štite korisnike interneta od digitalnog nasilja, globalni pristup zaštiti od cyberbullying-a i drugih oblika internet zlostavljanja još uvek je neadekvatan. Zakonodavstvo u različitim zemljama je nesinkronizovano, a postoje velike razlike u primeni zakona, posebno kada je reč o maloljetnicima koji postaju žrtve zlostavljanja na internetu.
Jedan od ključnih izazova je nedostatak edukacije o digitalnoj pismenosti i sigurnosti. Deca i tinejdžeri često nisu svesni rizika koje internet nosi i ne znaju kako da zaštite svoju privatnost i sigurnost. Takođe, mnogi roditelji i učitelji nisu dovoljno informisani o alatima i zakonima koji mogu pomoći u zaštiti dece od nasilja na mreži.
Zaštita od digitalnog nasilja je globalni problem koji zahteva sveobuhvatan pristup. Iako mnoge zemlje, uključujući Srbiju, Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije, imaju zakone koji se odnose na digitalnu sigurnost, izazovi u primeni zakona i edukaciji ostaju veliki. Globalna saradnja i modernizacija zakonodavstva predstavljaju ključne faktore za dalji napredak u borbi protiv digitalnog nasilja, dok je edukacija građana o sigurnosti na internetu neophodna kako bi se obezbedila bezbednost svih korisnika, posebno mladih.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.