- Hvala što si pristao da podeliš svoju priču sa nama. Na početku, možeš li nam reći kada si prvi put naišao na nasilje na internetu i kako si se tada osećao?
M.N. (15): Hvala što ste me pozvali. Sećam se da je sve počelo kada sam imao oko 13 godina. Počeo sam da koristim društvene mreže, uglavnom da bih delio slike i video klipove sa prijateljima. Prvo je bilo potpuno normalno, ali onda su se počeli javljati ljudi koje nisam poznavao. U početku su komentari bili neutralni, ali onda su postajali sve gori. Sećam se da sam se osećao kao da nemam izlaza, kao da niko ne razume šta se dešava.
- Da li si mogao da prepoznaš kada je počelo da prelazi u cyberbullying, odnosno digitalno nasilje?
M.N. (15): Da, u početku su to bili samo negativni komentari, ali onda su počeli da budu lični. Pisali su mi stvari o mom izgledu, o stvarima koje sam delio online. I to je počelo da me pogađa, nisam više mogao da idem na društvene mreže bez da me neko napada. Nisu to bili samo komentari, bilo je i pretnji. Počeo sam da se povlačim, nisam više postavljao slike, nisam se smeškao, postao sam tuga u svom digitalnom svetu.
- Kako su tvoji prijatelji reagovali na sve to? Da li su primetili da nešto nije u redu?
M.N. (15): Na početku nisu ništa primetili jer sam se trudio da to sakrijem. Međutim, počeli su da primete da nisam toliko aktivan, da se povlačim iz razgovora, da ne postavljam slike kao ranije. Jedan od njih je primetio da sam bio loše raspoložen i pitao me šta nije u redu. Tada sammu ispričao sve i on mi je pomogao da shvatim da nije u redu što se dešava i da moram da kažem roditeljima.
- Da li si tada odlučio da kažeš roditeljima? Kako su reagovali?
M.N. (15): Da, to je bilo jako teško, jer nisam želeo da ih brinem. Bojao sam se da će misliti da sam previše osetljiv. Ali, kada su pretnje postale ozbiljnije, shvatio sam da nisam mogao da nosim to sam. Moji roditelji su reagovali odmah. Pomogli su mi da prijavim nasilnike na društvenim mrežama i postavili sigurnosne alate na moj telefon. Osećao sam se lakše, ali i dalje me je bilo sramota zbog svega što se desilo.
- Koje su konkretne mere tvoji roditelji preduzeli kako bi te zaštitili na internetu?
M.N. (15): Oni su postavili roditeljsku kontrolu, tako da mogu da vidim šta radim na internetu. Takođe, počeli smo da koristimo privatne postavke na svim društvenim mrežama, a blokirao sam sve nepoznate ljude. I, što je najvažnije, počeli smo da redovno razgovaramo o internetu i onome što se dešava online. Nisu to bile samo zabrane, već su me učili kako da se zaštitim, kako da prepoznam sigurnosne prijetnje i kako da reagujem.
- Šta je bilo najteže tokom tog perioda?
M.N. (15): Najteže je bilo to što sam mislio da nemam kome da se obratim. Verovao sam da je internet moje mesto, da mogu da budem ko god želim i da niko neće reagovati. Ali sve to je došlo sa posledicama. Bilo mi je teško da verujem nekome, pa iako su me roditelji podržavali, osećao sam se nesigurno i usamljeno.
- Šta bi poručio svojim vršnjacima koji možda sada prolaze kroz nešto slično?
M.N. (15): Poručio bih im da ne ćute i da ne pokušavaju da se izbore sa tim sami. Ako osete da nešto nije u redu, neka razgovaraju sa roditeljima ili nekim kome veruju. Internet može biti sjajno mesto, ali treba da znamo kako da se zaštitimo. Niko ne zaslužuje da se oseća loše zbog stvari koje se dešavaju online.
- Da li misliš da bi se stvari promenile ako bi više ljudi prepoznalo ozbiljnost cyberbullying-a?
M.N. (15): Sigurno da da. Mnogi ljudi ne shvataju ozbiljnost tih stvari, jer se često misli da je to samo šala. Ali to nije šala. To može ozbiljno da utiče na mentalno zdravlje. Ako bi više ljudi znalo šta sve može da se dogodi, mislim da bi se više pažnje posvetilo tome i da bi bilo lakše prepoznati znake nasilja na internetu.
- Na kraju, kako se sada osećaš u vezi sa svim što se desilo?
M.N. (15): Sada se osećam mnogo bolje. Naučio sam mnogo o internetu, o tome kako da se zaštitim i kako da budem odgovoran online. I dalje koristim internet, ali sada znam kako da budem siguran. Mislim da ću biti mnogo oprezniji u budućnosti.
- Hvala ti puno na tvojoj ispovesti. Tvoja priča je zaista važna i sigurno će pomoći mnogim vršnjacima da prepoznaju opasnosti na internetu.
M.N. (15): Hvala vama što ste me pozvali. Nadam se da će moja priča pomoći drugima da se zaštite i da ne dopuštaju da ih internet povredi.
Ovaj medijski prilog je nastao kao rezultat projekta “Promocija bezbednosti dece u digitalnom okruženju”, koji Organizacija za razvoj i demokratiju Bujanovac realizuje uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije.