65 – (POD) SEĆANJA: USPEH RUKOMETNIH NADA U MADJARSKOJ

0
2513

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… BuPress će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Bujanovčani medju najboljima

Bujanovac – Rukometni klub Vesprem, iz istoimenog grada u Madjarskoj, nedavno je bio domaćin Medjunarodnog turnira mladih nada, na kome su u okviru tri selekcije Kampa „Rastimo“ (Krupanj) učestvovala i tri rukometaša Mladosti Heba iz Bujanovca: Sava Tašković, Miloš Trajkvić i Miloš Ilić. I ne samo učestvovali, već su se kući vratili sa medaljama oko vrata. Petnaestogodišnji Sava Tašković (učenik VIII razreda OŠ) i godinu dana stariji Miloš Trajković (učenik II godine srednje Ekonomske), kao članovi selekcije 1990/1991. godište, koju je vodio Goran Tašković, trener bujanovačkog superligaša BSK Hebe, sa srebrnim medaljama, Miloš Ilić (takodje, II godina srednje Ekonomske), član selekcije 89/90. godište, sa bronzanom medaljom. Ovu selekciju je predvodio Jovan Japundža, trener doskorašnjeg superligaša Vrbasa.
     – Nosimo fenomenalne utiske iz Madjarske. Sve je bilo na najvišem nivou, – kažu uglas bujanovačke rukometne nade. –Publika nas je prosto nosila, navijala je do besvesti. Naravno, u takvom atmosferi i ne može slabo da se igra. Dok su Sava Tašković, srednji bek, i Miloš Trajković, golman nastupili u ekipi koju je vodio „njihov“ trener, Miloš Ilić, pivotmen, igrao je „sam“ u drugoj dvorani, slušajući savete trenera Japundže, koji mu ipak nije toliko „blizak“.
     – Nije bilo nikakvih peoblema, trener nas je ohrabrivao, sve vreme bodrio, malo mi je bilo teško što nisam sa svojim saigračima sa kojima sam navikao da igram, ali u timu sam bio sa vršnjacima koje poznajem iz kampa „Rastimo“. Pohvale koje sam dobio posle turnira dokaz su da nisam izneverio očekivanja. Rekli su m da sam bio najzapaženiji pivotmen, -kaže korpulentni Ilić.
     Miloš Trajković, čiji je otac Goran takodje bio zapaženi čuvar mreže, proglašen je za najboljeg golmana u svom godištu, Sava Tašković, sin trenera Gorana, medju najboljim „srednjacima“. Jednom rečju, bujanovake nade, koje nastavljaju porodičnu tradiciju, ostavile su veoma povoljan utisak i dokazale da „nema zime“ za ovdašnji najpopularniji sport – rukomet. Sva trojica igraju za kadetsku ekipu, koja će kao prvak Druge Srpske lige od iduće sezone u viši rang takmičenja, u društvu znatno starijih i iskusnijih ekipa iz ovog dela Srbije. I sva trojica imaju istu želju – da se kvalitetom nametnu i zaigraju za superligaša BSK Hebu. A žar supeligaške borbe već je iskusio najmladji medju njima Sava Tašković.

  „Politika“ – 4.maj 2006.

 

LEAVE A REPLY