11- (POD) SEĆANJA: OBELEŽENO DESET USPEŠNIH GODINA KARATE KLUBA BSK

0
1041

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv.  Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Riznica medalja, pehara i zahvalnica

Bujanovac – Najmladji su članovi nevelike, ali veoma uspešne porodice Bujanovačkog sportskog društva (BSK). A najuspešniji što se postignutih rezultata tiče. Za deset godina koliko postoje, članovi Karate kluba BSK Bujanovac, reč je o njima, osvojili su na raznim takmičenjima u zemlji i inostrantsvu 294 medalja, od toga 157 zlatnih, 68 srebrnih i 69 bronzanih. Poslednji veliki uspeh zabeležili su na Prvenstvu Srbije održanom maja meseca u Žablju, gde su se okitili sa 6 zlatnih, dve srebrne i tri bronzane medalje, a troje karatista ovog kluba, od 30 koliko ih redovno trenira pod budnim okom Vladana Milosavljevića, nosioca crnog pojasa 3 dan, uspešno su položili su za crni pojas 1. dan, pred predsednikom komisije Žikom Bečanovićem, koji je ujedno i predsednik Srpske karate federacije GKF Hači O-Kan za Evropu.
Skromni trener – 28.godišnji Milosavljević, koga ovde većina poznaje kao vrsnog rtv mehaničara, a za čije se ime vezuju uspesi bujanovačkog karate kluba, od 2002. godine, kada je ulogu trenera preuzeo od svog učitelja Stojadina Kostića, sa kojim je postigao velike uspehe, čak bio proglašavan za sportistu grada, nevoljni govori o totalnoj nezainteresovanosti nadležnih u opštini za ovaj klub.
            – Prinudjeni smo da se snalazimo kako znamo i umemo, jer je činjenica da karate nije baš mnogo omiljen kod onih koji daju pare. Zahvaljujući roditeljima takmičara uspevamo da se odazivamo na pozive na takmičenja, osvajamo medalje i u skromnim uslovima treniramo. Ni sam ne znam kako ćemo se  „domoći“ predstojećeg Svetskog prvenstva – seminara u Subotici, zakazanog za 26. – 27. septembar ove godine, na kome će učešće uzeti oko 2000 karatista iz 40 zemalja. Seminar će voditi predsednik svetske karate asocijacije Kanso Takamasa Okujama, nosilac crnog pojasa 9. dan. Bila bi prava šteta da ne učestvujemo, jer poziv smo dobili zato što smo ga zaslužili. Ma, ići ćemo, snaći ćemo se kao i do sada, kud puklo da puklo, ističe Milosavljević, uveren da će neko uspehe njegovih malobrojnih, ali odabranih karatista, početi da ceni. Medju njima, a ima ih od šest do šezdeset godina, ističe 15. godišnjeg Darka Milosavljevića, 13. godišnju Milicu Tasić, 14. godišnju Jelenu Stojanović, i godinu dana stariju Aleksandru Popović, kao prave predstavnike kluba i karate sporta na jugu Srbije, koje će „daleko dogurati“, kao i ovaj sport, nažalost, još uvek nepoznat na „južnoj pruzi“. A toliko zadovoljstva, dinamičnosti i, što se bujanovačkih predstavnika tiče – medalja donosi. I pronosi ime Bujanovca.

           „Politika“ – 21. avgust  2008.

 

LEAVE A REPLY