Sve dok Jonuz Musliju radi u okviru normi i pravila, niko nema prava da se meša u njegova osećanja koja je glasno izgovorio
Sa Ambasadorom Vokerom smo razgovarali o situaciji u našim opštinama, nastojanjima da poboljšamo položaj Albanaca…
Bujanovac, 25.maj 2017. (BuPress) – U sklopu aktivnosti i nadležnosti koje predsedniku opštine po zakonu pripadaju jeste i predstavljanje opštine kroz saradnju sa institucijama. U sklopu toga su i ove posete. Poseta Danskoj je, zapravo, poseta Globalnom Samitu mreže „Strong Cities“, mreže medjunarodne saradnje gradova i opština, koja zapravo predstavlja mogućnost uspostavljanja kontakata a i bliske saradnje sa mnogo jačim gradovima i opštinama koje su članovi ove mreže, kao što su San Diego, Los Anđeles, London, Antalija, Aarhus i mnogo drugih gradova i opština u Americi, Evropi, Aziji i Africi. Na ovom Samitu Opština Bujanovac, kao i Opština Preševo su primljene kao članovi, te se nadamo da ćemo ovo članstvo pretvoriti i u konkretnu saradnju. U sklopu ove, kako ste naveli „medjunarodne aktivnosti“, posetio sam i Švajcarsku gde sam imao priliku da se sretnem sa ljudima iz naše dijaspore koja može biti ključan element u razvoju naše opštine, kako kroz direktna sopstvena ulaganja ili kroz stvaranje partnerstava sa zainteresovanim investitorima iz Švajcarske. Moja poseta Španiji je privatnog karaktera, a moje posete Kosovu i Albaniji su plod naše dugoročne saradnje sa tamošnjim institucijama. Naš je cilj da privolimo institucije obeju zemalja da podrže našu opštinu i konkretnim projektima…
Ovako na konstataciju da ga građani u poslednje vreme retko viđaju u Bujanovcu, jer je stalno na putu: Na Kosovu, u Španiji, Danskoj, Albaniji…, i ko zna gde još, i o čemu se tu radi. Hoće li i šta ta njegova živa međunarodna aktivnost konkretno doneti bujanovačkoj opštini i njenim građanima, odgovara na početku razgovora za „BuPress“ Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac.
Za kratko vreme imali ste dva susreta sa predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem. Posle njegove posete Bujanovcu, posetili ste ga u Albaniji. Opet. O čemu ste razgovarali?
NJ.E, predsednik Albanije, g-din Bujar Nišani bio je naš najdraži gost prilikom njegove posete Bujanovcu 7. marta 2017. godine. Moja poseta Albaniji jeste zapravo na poziv predsednika Nišanija, u znak zahvalnosti za topao i srdačan doček koji je imao u Bujanovcu. Naravno, kako u Bujanovcu tako i u Tirani mi smo imali prilike da razgovaramo o mnogobrojnim pitanjima koja su bitna za nas.
Susreli ste se i sa gradonačelnicima Kosovske Mitrovice i Gnjilana. Koje poruke sa tih sastanaka možete poslati stanovnicima opštine?
Da, predsednik Mitrovice, je bio ovde, u sklopu posete koju je imao u Preševu. Razgovarano je o mogućnostima ekonomske i kulturne saradnje dveju opština koje se suošavaju sa sličnim izazovima. Posetu predsednika Gnjilana treba sagledavati kao posetu susedne opštine sa kojom u budućnosti možemo razviti dobre odnose kroz zajedničke infrastrukturne i kulturne projekte, kao i projekte medjuopštinske saradnje sa kojima se možemo pojaviti pri fondovima EU.
Jedan od vaših susreta izaziva posebnu pažnju. Onaj skorašnji sa bivšim Ambasadorom OEBS-a na Kosovu, Vilijemom Vokerom u Gnjilanu. Njegove izjave o projektu „velike Albanije“ koji on ima i koji je ostvariv, podigao je veliku prašinu u Srbiji. I strahovito naljutio Srbe. O čemu ste s njim razgovarali? Da li je pominjao „svoj plan“?
Sa Ambasadorom Vokerom smo razgovarali o situaciji u našim opštinama, našim zahtevima prema centralnim vlastima u Beogradu u vidu “Plana od 7 tačaka“ i našim nastojanjima da poboljšamo položaj Albanaca ovih opština u sklopu procesa evrointegracija.
Veliku buru u javnosti izazavale su i izjave g.Jonuza Muslijua, predsednika SO, ne predsednika opštine kako ga je većina (neopravdano) neobaveštenih medija predstavila. Njegove izjave o tome da je njegov predsednik Edi Rama, da ovo nije Srbija, da živi u Preševskoj dolini koja se treba osloboditi…, niste komentarisali. Čak ni u onom delu gde je (po medijima) preuzeo vaše mesto prvog čoveka opštine. Čak i predsednika Nišanija potčinio Rami. Niste se ogradili od njegovih izjava. Zašto?
Nije prvi put da se u Srbiji „podižu“ tenzije i bura kada se radi o Albancima i njihovim pravima. Pokušava se veštački napraviti problem samo da bi se Albanci i njihovi legitimni zahtevi prema Beogradu diskredituju. Svi prave priču od toga da je Muslijev „predsednik Edi Rama“, a niko ne pravi priču od toga da jednako kao Musliu ni oni koji protestuju po Beogradu ne smatraju Vučića za svog predsednika. Zašto se istim pitanjima daje nacionalni ton. Po meni opravdanje leži u tome da se pokušava da se naši legitimni zahtevi, koje godinama ističemo prema Beogradu, diskredituju, prvenstveno u očima medjunarodne zajednice. Mi, navodno, živimo u društvu u kojem svako može da kaže i oseća šta misli, prema tome, dok Jonuz Musliu, kao predsednik Skupštine opštine Bujanovac, radi u okviru utvrdjenih normi i pravila, niko nema pravo da se meša u njegova osećanja koja je on glasno izgovorio.
U javnosti se može čuti da ste sve više okrenuti prema Prištini i Tirani, a sve manje gledate prema Beogradu. Da gotovo i nema vaših susreta sa predstavnicima srpskih vlasti.
Mi imamo zagarantovano pravo za saradnju i sa Prištinom i sa Tiranom, to nam ne može niko uskratiti. Moja nastojanja u sklopu ovih aktivnosti jesu da ubedim i Prištinu i Tiranu da budu prisutne u našoj opštini i kroz konkretne projekte. Živimo u vremenu i pod uslovima da deklarativna podrška više nije dovoljna. U tom cilju ja ću i dalje inistirati na ovakvim zahtevima. Sa druge strane, naša komunikacija, kao jedinice lokalne samouprave sa Beogradom je svakodnevna. Mi smo već dobili nekoliko infrastrukturnih grantova iz ministarstava. Naš prioritet je da ubedimo vlasti u Beogradu da se nastavi dijalog za „Plan od 7 tačaka“ koji je ključan za stabilnost regiona.
Najavljivan je dolazak investitora, otvaranje novih radnih mesta. Ali… Zašto ih nema? Hoće li ih biti posle vaših susreta i poseta?
Lokalna samouprava je odgovorna u delu obezbedjivanja uslova za ekonomski razvoj, ali ona nema ingerencije u procesu privatizacije, ona ne može da utiče na investitore koji dolaze u Beograd i kroz kontakte sa vladom ili ministrastvima „odlučuju“ gde će da se smeste. Ono što je u našoj nadležnosti i moći, lokalni budžet, pokušavamo da iskoristimo upravo za takve namene. Ove godine smo opredelili 23 miliona za poljoprivredu, 25 miliona za stručno usavršavanje mladih kadrova, 10 miliona za subvencije biznisu – to je injekcija koja će, nadam se, prvenstveno pomoći razvoju poljoprivrede. Ako se pokaže uspešnom, naša namera je da sve te iznose povećamo naredne godine.
Vladajuća skupštinska većina tvrdi da je političko-bezbednosna situacija u opštini dobra, opozicija misli suprotno. Kažu da nema investitora jer nema ekonomske i političke stabilnosti, da bi sve bilo drugačije da Jonuz Musliju nije deo te vaše većine.
Ja još nisam sreo opoziciju koja hvali vlast, pa naša opozicija nije izuzetak. Da ne zaboravimo, deo sadašnje opozicije je bivša vlast. Ja nisam video nijedan projekat ekonomskog razvoja a da smo to „mi“ upropastili. Svesni smo da bez konstatnte i direktne pomoći države teško možemo napraviti veliki iskorak u ekonomskom razvoju. Za sada se ne možemo pohvaliti upornošću države da to i čini.
Poručite nešto lepo građanima opštine. Realno a optimistično, za njihovo „lepše sutra“…
Čovek ne bi bio u politici kada ne bi bio optimista. Iako je teško da u ovim vremenima i okolnostima u kojima živimo imate optimizma na pretek Takođe, jako je loše ako se na sve gleda kroz krajnji pesimizam. Ja verujem da će se Bujanovac razvijati, da je to proces, ali kao i svaki drugi proces on ne može biti nezavisan od procesa koji se odvijaju na prostorima Zapadnog Balkana.
