Od Prištine tražimo da problemi Albanaca „Preševske doline“ budu sastavni deo dijaloga Beograda i Prištine u Briselu…

„Premijer Vučić se načelno složio o nastavku razgovora oko Plana od 7. tačaka,,,“

Bujanovac, 25. novembar 2016. (BuPress) – Praksa je da se tokom prve posete, ministri, posebno oni novi na dužnosti, upoznaju sa ukupnom situacijom u opštini. Tako je bilo i ovog puta, obzirom da, kako je rekla i ministarka Brnabić, njoj trebaju potpune informacije o svim aktuelnim  pitanjima u jednoj opštini. Pozitivno je i to da je ona, već tokom prve posete, obišla i protorije privatizovanog „Lagada“ (F-ke kožnih garnitura), jednog novog privrednog potencijala Bujanovca. Obzirom da je ministarka Brnabić, jedno vreme radila i u civilnom sektoru, nadam se da će upravo to biti presudno u njenom odnosu prema našoj opštini, koja je multietnička i kompleksna, kaže na početku razgovora za „Bupress“ Šaip Kamberi, predsednik bujanovačke opštine, odgovarajući  na pitanje – kakve su njegove impresije posle prve posete ministarke Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave  Bujanovcu.

Da li ste optimista u vezi nastavka  prekinutog dijaloga oko „Plana od 7 tačaka“, između političkih predstavnika Albanaca iz tri opštine juga Srbije i Predstavnika Vlade Srbije?

– Razgovori o „Planu od 7 tačaka“ je obaveza Vlade Srbije.  Još 4. juna 2013, tadašnja Vlada, u kojoj je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, bio vice-premijer, usvojila je u potpunosti Informaciju Koordinacionog tela o Planu od 7 tačaka, te „obavezala sva ministarstva da rade u cilju njene realizacije“. Smatram da je ovim aktom, koji nikada kasnije nije stavljen van snage, a i činjenicom da medjunarodna procena broja Albanaca koji žive u ovim opštinama mnogo, mnogo veći u odnosu na rezultate popisa iz 2011 g, zapravo odrednice na osnovu kojih bi trebalo pokrenuti razgovore o Planu od 7 tačaka.Činjenica da Republika Srbija vodi pregovore sa EU o Pogljavljima 23 i 24 samo idu u prilog potrebi da se razgovori obnove i nastave. Takodje, i Treće mišljenje savetodavnog komiteta Saveta Evrope o sprovodjenju Okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, iz 2013, koje sugerišu Republici  Srbiji da preduzme mere, posebno o integraciji manjina, idu u prilog potrebi nastavka razgovora.

Na tribini Odbora za ljudska prava prezentovan je Projekat u kome se ističu problemi Albanaca i predlažu rešenja, kao put ka punoj intergraciji. Mislite li da je realno očekivati brza rešenja?

– Vi nikada nećete čuti od državnih zvaničnika da integracija nije potrebna i neophodna. Ono što se čuje jeste da je integracija proces i da ona traje. Upravo zato, ja sam i na Tribini pokrenuo pitanje: „Zar 15 godina od početka sprovodjenja Plana i Programa (Vlade) za rešenje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveja nije dovoljno vreme u kojem jedan proces trebao da da ozbiljnije rezultate, kojih nema…? Da rezimiram – svesni smo da je integracija proces, ali taj proces ako nije do sada, sada, kada su za razgovore otvorena poglavlja 23 i 24, mora da krene, a to je moguće pokretanjem razgovora o „Planu od 7 tačaka“.

Nedavno ste imali susrete sa visokim kosovskim zvaničnicima – ministarkom Editom Tahiri i predsednikom Hašimom Tačijem. U javnosti se može čuti   „proverena priča“ da ste insistirali da predstavnici Albanaca sa ovih prostora budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine u Briselu. Da li su priče tačne?

– Ono što mi tražimo od zvanične Prištine je da i problemi Albanaca preševske doline budu sastavni deo Dijaloga u Briselu. Diplome, sloboda kretanja, udžbenici… samo su  neke od tema o kojima bi trebalo da se razgovara u Briselu.

Da li ste skoro imali sastanak sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Ako ste imali, o čemu ste razgovarali?

– Da, sreli smo se u Nišu, na Forumu biznisa Albanija-Srbija. Podstakli smo važnost pokretanja dijaloga „Plana od 7 tačaka“. Načelno, premijer Vučić se u prisustvu premijera Albanije Edija Rame, složio i istakao važnost nastavka dijaloga.

Vas i Vašeg prethodnika Nagipa Arifija „optužuju sa svih strana“ – da za 15 godina predsednikovanja niste otvorili ni jedno radno mesto u opštini.

– Ekonomska situacija u Bujanovcu je složena kao i u celom regionu. Imajući u vidu raniju ekonomsku zaostalost, naša situacija je još gora nego u drugim opštinama. Mi ćemo preduzeti mere, da već u budžetu za 2017.povećamo naš fond za poljoprivredu, da odredjena sredstva izdvajamo za subvencionisanje lokalnog biznisa, nezavisno od onoga što deli Koordinaciono telo. Razmatraćemo mogučnost smanjena naših lokalnih taksi i videti opravdanost, tamo gde postoji zakonska mogućnost, da sa lokalnim ili stranim biznisom stvorimo javna-privatna partnerstva. Svih ovih godina Opština je investirala u razvoj infrastrukture, radimo na odredjivanju naših privredno-poslovnih zona. Ipak, glavni privredni resursi, bivša društvena preduzeća (Gumoplastika, Jugokoop, Bujanovačka banja i dr.) ne zavise od volje i nadležnosti lokalnih vlasti, ona su pod direktnom ingerencijom  republičkih institucija.

Dolazak investitora. Ima li ih na vidiku? Šta ih ili ko „zaustavlja“?

– Sada postoje nekoliko inicijativa iz Turske i Italije, ali je to tek u početnim fazama. Tek ćemo videti kako će se te inicijative i razvijati. Nema sumnje, naš je interes da dovedemo strane investitore, ali ne treba nikako zapostaviti i naš lokalni biznis.

Bujanovac danas – Bujanovac sutra. Iz ugla predsednika opštine i  „običnog“ stanovnika

– Bujanovac se nalazi na povoljnom geografskom položaju, završava se Koridor 10, blizina Kosova, Makedonije i Bugarske, su takodje, potencijali. Uz malo podstreka sa republičkog nivoa i našeg napornog rada, možemo se nadati boljim danima…

Foto: Ž.M.BuPress