Razgovori sa predsednicima opština, poseta prihvatnim centrima, učešće na tribini Odbora za ljudska prava

Ana Brnabić: „Važno je da zajedno prevaziđemo sve izazove, da svi građani budu zadovoljni i gledaju na Srbiju kao svoju domovinu…“
Ambasador Filip Gueks: „Nije još trenutak da slavimo ili čestitamo sami sebi…“
Zoran Stanković: „Koordinaciono telo da ne bude neki bubanj gde će svako da troši energiju kada mu to padne na pamet…“

Bujanovac, 22. novembar 2016. (BUpress) – Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Ana Brnabić i predsednik Koordinacinog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Zoran Stanković boravili su danas u Preševu i Bujanovcu. U Preševu su posle razgovora sa prvim čovekom opštine Šćiprimom Arifijem posetili Prihvatni centar za migante u kome trenutno boravi 693 lica. Usledila je poseta Bujanovcu i susret sa predsednikom opštine Šaipom Kamberijem, koji se posle sastanka prvi obratio novinarima.
– Razgovarali smo o problemima sa kojima se suočava lokalna samouprava. Oko određenih problema vezanih za građane zatražili smo pomoć od Ministarstva. Ono što se nameće kao ključna tema uopšte o saradnji sa ministarstvima, sa Vladom Republike Srbije jeste pokretanje dijaloga oko Plana od 7 tačaka, koji su albanski lideri predali Vladi još 2013. godine. I u načelu se dogovorili da zajednički radimo na rešavanju tih problema…, rekao je Kamberi.
Ministarka Brnabić je uputila niz pohvala na račun lokalne samouprave. Pohvalila je rukovodstvo rekavši da radi profesionalno. U tom kontekstu je izrazila svoje veliko zadovoljstvo što je završen posao oko prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik. –Bujanovac je jedna od 30 opština u Srbiji gde je to završeno. A to je jedan od prioriteta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. I jedan od pokazatelja da se ovde brine o građanima, da je država servis. Tako bi trebalo da bude, istakla je ministarka, i dodala da se razgovaralo o svim otvorenim pitanjima, o lokalnoj samoupravi, oko Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i svega onoga što radi Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
– Osnovna institucija je KT. Moj utisak je da su napravljeni pomaci oko zapošljavanja Albanaca u institucije. Oko udžbenika je razgovarano. Premijer Aleksandar Vučić je razgovarao sa Premijerom Albanije Edijem Ramom, dogovorili su se, ostalo je da se sve implementira. Takođe, da se uprkos bojkotu popisa Albanaca vrati Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine budžet koji je bio… istakla je između ostalog ministarka Brnabić.
Usledila je poseta fabrici kožnih garnitura „Lagado“, koja je dobila nove vlasnike. Direktor Armen Aliju proveo je goste kroz ogromne hale u kojima trenutno radi, kako smo čuli – oko 15 radnika, „a u planu je upošljavanje nove radne snage…“ Nismo saznali kada!?
U Privremenom prihvatnom centru, u adaptiranoj zgradi nekadašnjeg bujanovačkog giganta – F-ke akumulatora „Svetlost“, borave izbeglice iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Iraka. Njih 210. Trećina ih je dece. Pohvalili su se da im je dobro, zahvalili se državi Srbiji što se brine o njima. Ministarka Brnabić i dr Stanković bili su vrlo zadovoljni onim što su videli i čuli…
I za kraj jednodnevne posete Preševu i Bujanovcu, učešće na tribini Odbora za ljudska prava Bujanovac pod nazivom: „Integracija Albanaca na jugu Srbije u svetlu (ne)implementacije vladinih sporazuma vezanih za jug Srbije“.
Tribini je pored ministarke Brnabić, predsednika KT Stankovića, prisustvovao i Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Gueks.
Ministarka Brnabić je istakla da je veoma ponosna kao građanin Srbije što je Srbija u Evropi zemlja sa najviše etničkih raznolikosti. – Postoji čak 26 različitih etničkih grupa i, mislim, 15 zvaničnih jezika. Po tome je Srbija posebnost sa kojom se ponosimo. Ta posebnost nosi sa sobom određene izazove na koje smo u proteklom periodu, proteklu deceniju, odgovarali dosta dobro, zajedno, putem dijaloga, uz veliku podršku međunarodne zajednice. Došli smo do toga da smo pre tri nedelje dobili poziv od Evropskog parlamenta da predstavimo Akcioni plan za unapređenje prava nacionalnih manjina, kao jedna zemlja dobrih praksi, za druge zemlje Evrope koje su članice, ili još nisu članice EU. Kako treba da se institucionalno odnose prema saradnji sa nacionalnim manjinama. Srbija ima instituciju nacionalnih saveta. Postoji 21 Nacionalni savet nacionalnih manjina. Postoji republički savet kao neko osnovno telo koje vodi politiku saradnje sa nacionalnim savetima. Budžet za nacionalne manjine, i pored svih fiskalnih konsolidacija u protekle dve godine i ozbiljnih ušteda i u budžetu državne uprave i lokalnih samouprava, nije smanjivao samo za nacionalne savete nacionalnih manjina. Trudimo se da zajedno diskutujemo o svim otvorenim pitanjima, istakla je Brabić, izrazivši veliko zadovoljstvo razgovorima u Preševu, gde je tema bila kako stvoriti uslove za bolji život svih građana, bez obzira na nacionalnost. Pomenula je ono što je urađeno, što je donelo boljitak u ovim opštinama: otvaranje Porodilišta u Preševu, Odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, dodelu bespovratnih sredstava preko Koordinacionog tela privrednicima, stipendije… – Pitanje saradnje sa nacionalnim manjinama nije samo važno za Republiku Srbiju zbog pristupa EU i Poglavlja 23. To pitanje je važno zato što se Srbija ponosi svojom raznovrsnošću, što želimo da svi zajedno prevaziđemo sve izazove, kako bi građani bili zadovoljni i gledali na Srbiju kao svoju domovinu, zaključila je Brnabić.
Ambasador Gueks je izrazio zadovoljstvo pozivom i prisustvom na tribini. Kao i prisustvom ministarke Brnabić. Jer, kako je podvukao „puna integracija Albanaca u sistem Republike Srbije, veliki delom zavisi od državne politike…“. U vezi integracije Albanaca, kao neki progres naveo je pozititivne primere: rad 300 policajaca, povećanje broja medija na albanskom jeziku, otvaranje Porodilišta u Preševu, odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, podržano od strane Švajcarske kroz Evropski progres, postavljanje Albanca na čelo policije u Bujanovcu, dogovor premijera Vučića i Rame, subvencije KT privrednicima, što će doprineti podsticanju razvoja preduzetništva i pomoći da se stvori bolja atmosfera…
– Da kažem, i ako se stvari pomeraju, još uvek nije trenutak da slavimo ili da čestitamo sami sebi: socioekonomski podaci vezani za jug Srbije govore za sebe. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa ostaje među najnižima u Srbiji, stopa nezaposlenosti na jugu Srvbije prevazilazi 60 procenata i mladi ljudi nastavljaju da napuštaju ove opštine s obzirom da vide jako mali broj stvari kojima bi mogli da se raduju i da ih očekuju, istakao je ambasador Švajcarske, koji očekuje ponovno uspostavljanje političkog dijaloga „između vlasti na centralnom nivou i lokalnih lidera Albanaca“.
Predsednik Koordinacionog tela, dr Zoran Stanković je istakao da „govoriti danas o jednom ovakvom problemu jeste potreba, to je ono što je Vlada Republike Srbije svojom odlukom od 3.juna 2013., usvajanjem programa rešavanje problema Albanaca u 7 tačaka i verifikovala. Prisustvo velikog broja ministara, predsednika vlade i ostalih državnih funkcionera na ovim prostorima u prethodnom periodu znači zainteresovanost da se postojeći problemi reše. Naša aktivnost i naš cilj je da se takozvanih 7 tačaka koje je Vlada Srbije usvojila i na osnovu čega su započeli razgovori između predstavnika Vlade i lokalnih predstavnika Albanaca reše. I to je suština. Ta suština podrazumeva da se ti razgovori odvijaju i da se sva prava Albanaca realizuju saglasno ustavu i zakonima Republike Srbije i pravima nacionalnih manjina. I tu nema nikakve dileme. Realizacija razgovora mora da bude bez ikakvih uslovljavanja. Mislim da se može rešiti. Ali ono što je jako bitno – to je da mi kažemo – evo sada su dogovori postignuti, ko će da realizuje te aktivnosti!? Mi smo i ranije predlagali da se iz udžbenika iz Albanije koji nisu sporni, uče, dogovor je postignut – ko će to da realizuje? Moramo da krenemo sa realizacijom?! Kada je u pitanju otvaranje porodilišta i fakulteta, tu je i zahtev Albanaca da se otvori još jedan fakultet. Ko će da predloži koji je to fakultet. – sami Albanci, koji. Recimo kada se govorilo o simbilima nac.manjina, zastava, grb. To moraju Albanci da predlože. Na osnovu Međunarodnog prava, predložite tu je zastava, grb, nećemo se mešati. Dalje da vidimo koliko ima u ovom trenutku pripadnika alb.nacionalne manjine u bezbednosnim strukturama, nije dovoljno, ali i da se zna da 65 odsto Albanaca čini sastav Policijskih snaga u Preševu. Da li je to dovoljno, to će biti dogovor. Poboljšanje ekonomskih mogućnosti. Tačno je da treba veći broj radnih mesta, zaposlenih. U okviru razgovora treba definisati poziciju Koordinacionog tela, da ono ne bude neki bubanj gde će svako da troši svoju energiju kada mu to padne na pamet, da iznosi neke podatke a da pritom nemamo konkretizaciju kako to želimo da izgleda. Mi smo imali, recimo, da neko nije hteo da obavlja funkciju potpredsednika KT, iako po postojećoj organizaciji svi predsednici opština su po funkciji potpredsednici. Da se u okviru rekonstrukcije KT, protiv koje nemamo ništa protiv, u što kraćem roku predlažemo, realizuju sve aktivnost. Jedan veoma konstruktivni odnos između državnih organa i lokalne samouprave postoji, postoje kominukacije. Predlažemda razgovorima prisustvuju predstavnici OEBS-a i međunarodne zajednice, kao garanti dogovora koji će biti postignuti. Očekujemo da budu uspešni u narednom periodu, očekujem da će vlada da radi u u jednom redovnom sazivu od četiri godine, istakao je između ostalog Stanković, na tribini koja je nastavljena prezentacijom rezultata projekata, istraživanja i preporukama, na temu: Integracija Albanaca na jugu Srbije…Prezenter Ermalj Redžepi.

Foto: BUpress