Izložba u senci politike – potpredsednici OO SNS napustili skup

Bujanovac, 8.novembar 2016. (Bupress) – Tradicionalna trodnevna manifestacija (7-9.11.) koja se 17 godina održava povodom Dana Doma kulture „Vuk Karadžić“, počela je sinoć svečanim otvaranjem izložbe u maloj sali ovog bujanovačkog hrama kulture, koji, posle svega što se dogodilo, sve manje liči na tako nešto…Ako su pozvane zvanice pomislile da je u pozivu za ovaj kulturni događaj, jedan od retko „preživelih“ u ovom gradu, izostavljanje imena Vuka Karadžića, samo običan propust, prisustvo na otvaranju ih je razuverilo. Vuk Karadžić ni u naznakama nije bio „prisutan“. Kao ni obeležja srpske državnosti. Slučajno ili ne, u centru sale ispod govornice dominirala je slika barda jugoslovenskog glumišta Bekima Fehmijua, umetnički rad jednog od izlagača na izložbi. Dovoljno da se polušapatom prokomentariše među Srbima kako je to najava za promenu naziva  bujanovačke javne ustanove. Odsutni su bili i predstavnici srpskih političkih partija koji participiraju u lokalnoj vlasti. Nezadovoljni onim što (ni)su videli,  salu su diskretno, ali vidljivo revoltirani napustili potpredsednici Opštinskog odbora SNS-a Dalibor Kostić i Dejan Mihajlović, obaveštavajući o tome jednog od organizatora. Šteta! Jer, propustili su da čuju kako je Vuk „progovorio“ albanski. Ili su pretpostavili da će tako nešto uslediti. Kompletna najava programa, pozdravljanje zvanica, obraćanje predsednika SO i Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Jonuza Muslijua, direktora Doma kulture i još nekolicine važnih zvanica, bilo je na albanskom jeziku. Bez prevoda.  A rekli su dosta. Osim da pomenu jedno ime – Vuk Karadžić, koji se, kakva slučajnost – rodio dan ranije pre 229 godina (6.11.1787.)  To se ime nije čulo. Čak ni u kratkom pozdravu devojčice iz ovdašnjeg KUD-a „Soko“, čiji su članovi,  ispostavilo se,  bili „dekor“ na svečanosti. Kao i prisutni Srbi koji su bili u dilemi: da li da kurtuazno aplaudiraju nečemu što ne razumeju, ili da budu strpljivi iako poniženi ogromnom dozom iskazane neuviđavnosti , netolerancije i nipodaštavanja. Utisak je – izabrali su ovo drugo.

Sama izložba izvanrednih radova vrednih ženskih i muških ruku, domaćica, intelektualaca, učenika…, pod imenom „Vredne ruke“, nažalost, ostala je tako u dubokoj senci političkih igrarija. Slučajnih ili namernih, svejedno. Čak ni koktel organizovan posle svega – nije ublažio gorak utisak…

Foto: Ž.M.