MOJ FAKULTET JE NAŠ FAKULTET, NAŠA ZAJEDNIČKA KUĆA ZNANJA
Za Bujanovčanina Stefana Stošića dileme nije bilo. Odredio je svoj put u budućnost pre nekoliko godina. Kao 16. godišnjak. Tada učenik druge godine Srednje stručne škole „Sveti Sava“. Smer – komercijalista. Dok su njegovi vršnjaci bili preokupirani trenutnim dešavanjima u školi i izvan nje, njegova razmišljanja su išla u pravcu traženja odgovora na pitanje – hoće li se ono o čemu je maštao i priželjkivao ostvariti?! Na njegovu, i sreću mnogih ovdašnjih mladih ljudi – desilo se baš TO. Nije morao da odlazi iz Bujanovca, Visokoškolska ustanova na kojoj je želeo da studira „stigla“ je OVDE. U liku Odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta, novosadskog Univerziteta.
Danas, četiri godine kasnije, pošto mu se ostvario deo sna, 20. godišnji Stefan može da se ponosi postignutim. Pošto je sa odličnim uspehom završio srednju školu, upisao je fakultet koji je voleo. Postao je najbolji student. Na drugoj je godini koju će, ne treba uopšte sumnjati, završiti na načinna koji je završio i prethodnu – sa prosečnom ocenom deset. A za dve godine i diplomirati u „istom stilu“!. Skroman „do bola“, kako bi to mladi rekli, na svoj uspeh ne gleda kroz prizmu trenutnog (samo) zadovoljstva postignutim. „Diploma kao list papira nema neku posebnu vrednost, njena prava vrednost kao potvrde o završenom fakultetu krije se ispod nje – u stečenom znanju onoga na čije ime glasi. Kao njegove najveće investicije u budućnost…“.
Kao 20.godišnjaka zanima ga sve ono što i njegove vršnjake. Gotovo da se u ničemu ne razlikuje od njih. Osim, možda, što, a to, nažalost, danas deluje atipično – malo više od njih voli da se samoorganizuje i posveti se učenju i knjizi. Rekreacija mu je trčanje, šetnja u prirodi, voli da izlazi sa društvom. Kao srednjoškolac bavio se i glumom. Bio je aktivan član ovdašnjeg amaterskog pozorišta, kao i pojedinih nevladinih organizacija. „Radili smo najviše na temama o diskriminaciji u multietničkoj sredini, toleranciji i iskušenjima pred kojima se nalaze mladi u današnjem svetu“, podseća se Stefan ne tako davne prošlosti, spajajući je sa sadašnjicom. „U prethodnom semestru bio sam član ekipe sastavljene od studenata srpske i albanske nacionalnosti. Zajednički smo radili na projektu razmevanja i saradnje studenata različitih nacionalnosti. Iako možda postoje predrasude prozrokovane drugačijim stavovima po pitanju takve saradnje, moram da istaknem da odvijanje nastave na dva jezika na našem fakultetu, jeste ono što njega i krasi, ujedno ga i diferencira od drugih fakulteta. Kada je reč o medjusobnom pomaganju izmedju studenata srpske i albanske nacionalnosti, ta kolegijalnost, čiji sam i ja deo, čini studente ispunjenijim, bližim jedni drugima i daje nam mogućnost učenja jezika koji nam je „na dohvat ruke“! Mogu da kažem da sam srećan što imam puno kolega, pripadnika albanske nacionalnosti sa kojima sam izgradio baš lepe odnose. Sva ova iskustva uverila su me da ljude ne treba ceniti i deliti po bilo kakvoj drugoj osnovi, već samo po jednoj – da li su dobri ili loši„!
Dva dogadjaja posebno su se urezala u Stefanovo pamćenje. Prvi – kada je prošle godine, 17. novembra, prilikom svečanog otvaranje nove zgrade Odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, i uručenja diploma prvoj generaciji diplomaca, imao tu čast da u ime studenata pozdravi prisutne profesore, asistente, saradnike fakulteta i visoke državne zvaničnike u prepunoj sali amfiteatra. Zajedno sa koleginicom Aljbuljene Bećiri. On na srpskom, ona na albanskom jeziku. Bio je oduševljen konstatacijom premijera Aleksandra Vučića – da se ovo dvoje studenata najbolje razumeju kada govore na svojim jezicima. „To je bila potvrda da je glavni adut našeg fakulteta dvojezična nastava“, ističe Stefan, koji kao drugi dogadjaj za pamćenje ističe nedavnu nagradu koju mu je za postignute uspehe dodelio rektor novosadskog Univerziteta Dušan Nikolić. „Ima li većeg dokaza od ovoga da smo mi, ovdašnji studenti na jugu, itekako povezani sa kolegama na severu Srbije, da je ovo naš zajednički fakultet, naša druga kuća. Zato preporučujem svim svršenim srednjoškolcima koji se dvoume oko izbora fakulteta, da nepotrebno ne „lupaju glavu“! On vam je ovde, pred „nosom“. On je naš. Pridružite nam se“, Stefanov je poziv budućim studentima. Zar će nešto ubedljivije delovati od činjenice da je Stefanova godinu dana starija sestra njegova koleginica, odlična studentkinja na trećoj godini, da će im se već oktobra pridružiti i mladji brat koji upravo završava srednju školu. Uspešni i vredni djaci Stošići, budući diplomirani ekonomisti biće na okupu. U zajedničkoj kući znanja. Na radost i ponos svojih roditelja. I Bujanovca kome pripadaju…